Gdyby śmierci nie było nikt z nas by już nie żył przemijamy jak wszystko by w ten sposób przetrwać. Ks. Jan Twardowski
Historia nie uczy nas właściwie niczego innego poza tym, na czym polega złe rządzenie. Thomas Jefferson
Idea na krótko przed obumarciem wygląda najzdrowiej. Fransois Mauriac
Dać życie to również zgodzić się na cierpienie, przyjmując radość. Michel Quoist
Ibidem (skrót: ib. lub ibid). - tamże; w tym samym miejscu (zwykle w bibliografii)

[ Pobierz całość w formacie PDF ]

Volmsli iskrivi usta. "Pazi, ovo je velika usluga", promrmlja, pa poèe:
"Zaa-ha-pevaa-laaa a
o-ho-jka ptii-hii-caa, mii-hi-sliii
zoo-rahha-jeeee..."
Bravo! Bis!
Volmsli iskrivi lice. "To ti je bilo sa vela
kim naglaskom. Sledeæi put
æe biti kokni." Potom pogleda Tobija. "Treba uvek da ponekad uradia
nea
to
neukusno. To dr~
i mia
iæe podmazanim."
"Neukusno?"
"Izraz starih Zemljana. Ukusno je kad je nea
to kao kad si pametan - samo
i bolje, jer kad jednom ispadnea
takav, to je zauvek. Ja, umesto stvari od
ukusa, via
e volim ukusne stvari."
Koliko bih volela da mogu via
e da uèinim. Koliko bih volela...
"Pa zar ne postoji neki naèin", poèe Tobi, "sa svim ovim tehnom..."
Doa
li smo ovamo poa
to izgleda da postoji nekakav upad.
Magnetni Um se vratio kao teg. Tobi ga je video kao svetlucavi sloj
izmeðu linija polja. Uto se javi Aspekt Isak, suv i krut.
Magnetni talasi sabijeni u paketiæe. Prelepo! Vrlo nalik na osnovnu
memoriju u kojoj se ja nalazim. Osim a
to je ovde informacija analogna, a ne
digitalna.
"Kakav upad?" oa
tro upita Volmsli.
Tip plazme koji ne poznajem. Zalaze u ovu zapreminu. Ubrzavaju. Njihov
stepen rasprostranjenja ima èudan osnov, i u realnom i u imaginarnom prostoru:
v(w) = w(k)/k(w). Pratio sam linije polja do njihovog poèetka. Iako izvedene
iz talo~
nog diska, gde su i moja stopala èvrsto usaðena, podvrgnute su
nekakvoj promeni. Izvijene su. Imaju dodatnu energiju. Po njima je pisano.
Volmsli je gledao crvoliki prostor iznad piramide. Tobi primeti ubrzanje
linija polja, nalik na glatku plavu trsku povijenu pod vetrom koji nije
oseæao. Preplitale su se, spajale...
Bez ikakvog zvuka, nebo se rascepi u senku i svetlost.
Polovina se zguli u sjaj koji je pekao oèi. Taèno du~
linije koja je
delila nebo napola, druga polovina postade potpuno crna.
"Slomljeno", reèe Volmsli.
Najd~
ele! Javljaju se bipolarni vetrovi. Ne mogu da naðem svoje taèke
oslonca. Ako su ovo maa
ine radile tamo na gradilia
tu oko talo~
nog diska, onda
ja...
"Naa
le su naèina da nasele linije polja samog Magnetnog Uma", reèe
Najd~
el sa neverovatnom smirenoa
æu. "Rascepile su magnetni krov nad nama."
Tobi oseti narastanje pritiska svuda oko sebe, ali i dalje nije video
nia
ta neobièno. Magnetna prisustva bila su van njegove dijagnostièke
sposobnosti, ali sama nagomilana energija nad njima ukljuèila je alarme. Sitni
uplaa
eni glasovi u èulima zahtevali su njegovu pa~
nju. Unutraa
nja odbrana nije
znala a
ta da radi, ali osetili su da nea
to ne valja.
"Zar ne bi trebalo da uðemo?" upita on.
"I da propustimo predstavu?" Volmsli kao da je bio neustraa
iv.
Du~
linija polja probijali su se èvorovi. Tobi iznenada vide da se
linije sada sve usmeravaju ka piramidi i da se èvorovi zadebljavaju pri
spua
tanju. Postali su tamno smeði i usporili su, ali stizali su i dalje.
"Galaktièka biblioteka!" proderao se kroz sve jaèi vetar.
"Magnetni Um je brani", odgovori Volmsli dok se vraæao du~
prilaza.
"Ali izgleda da..."
"Imaa
pravo. Idemo unutra."
Izgleda da je Volmsli samo toliko pristajao da uoèi opasnost. I dalje
nije ~
urio, nego je razgovarao sa Nikom, tako tiho da Tobi nia
ta nije mogao da
razabere.
Ne mogu da primenim pritisak na njih, Najd~
ele! Pritiskaju me. To boli!
Èujem njihove glasove. Digitalne. Mucaju. Takve maa
ke joa
nikad nisam videla.
Opake, oa
tre, kao pacovi! Ja...
Nebo pade.
Daleka tavanica pevea urua
i se ka unutra. Trenutak kasnije Tobi oseti da
mu magnetna polja izoblièuju vidno polje. Spua
tala su se. Borila su se,
kovitlala, umirala u zaslepljujuæim eksplozijama spr~
eno crvene boje.
"Unutra!" povika Volmsli.
Ah! To, to me komada. Èisti talasi... ja...
Nea
to vrisnu kao da se visoko u vazduhu kida metal. Tobi potrèa ka
otvorenim vratima. Ona poèea
e da se zatvaraju. Èuo je Nikino ime, dozivano
glasom koji se prolamao svuda okolo. Èula mu se zgrèia
e. Suvia
e toga ga je
snaa
lo. Volmsli je bio malo napred, a onda pade, maltarajuæi rukama, kao da su
mu noge otkazale.
Tobija je Porodica Bia
op nauèila da poma~
e kljuènim èlanovima Porodice
ukoliko su ranjeni u bici. Zaustavio se da zgrabi Volmslija, ali ovaj ga udari
po rukama. "Idi!"
Takoðe su ga nauèili da slua
a nareðenja. On ode.
2. BEG
Nea
to nalik na pora~
enu armiju se povlaèilo. Tobiju je bilo laka
e da
vidi da su pora~
eni nego da su bili armija.
Kroz gustu a
umu kretale su se stvari kakve nikada ranije nije video i
kakve nije ~
eleo da ikada ponovo vidi. Njegova radoznalost ipak je imala
granice.
Dr~
ao se nisko i u senci. Æoa
kasta oblièja su se povlaèila zajedno sa
njim, ali nije im verovao. Uglavnom su bili tuðinci. Sasvim tuði.
Iz piramide je izaa
ao èistom sreæom. Zidovi su znali da dolazi i vodili
su ga kroz prostrano podzemlje planine. Dr~
ali su tempo sa njim. Nije odvajao
vreme da pogleda stubove koji su se dizali dokle pogled dose~
e, svetlucajuæi
kao liskun.
Banke podataka, reèe mu jedan zid. Via
e su lièile na ogromno, svetlucavo
drveæe.
Stigao je do praznog kamenog zida koji nije reagovao. U jednom uglu
nalazila se mala kabina, oèito naèinjena za patuljke kao Volmsli. Èuènuo je i
uvukao se unutra. Glas koji je zvuèao uvreðeno rekao mu je da druga osoba mora
da izaðe. Lupao je po zidu da bi ga naterao da shvati. Kad mu je ruka veæ
utrnula, vrata zazujaa
e "Primitivac!" i zatvoria
e se. [ Pobierz całość w formacie PDF ]